Turska kafa je naziv za vrstu kafe koja se u Turskoj priprema na jedan specifičan način. Ima jedinstvenu tradiciju i izdvaja se po ukusu, mirisu, peni, načinu pripreme i serviranja. O turskoj kafi ima mnogo toga da se kaže; Međutim, bez daljeg odlaganja, želimo da prenesemo nešto o njenim karakteristikama koje je čine posebnom. Da bismo je razumeli u potpunosti i shvatili njenu važnost u turskoj tradiciji i šire, bitno je da krenemo od samog početka. Evo šta treba da znate o turskoj kafi, jednom od najvažnijih ukusa turske i naše kulture…

Istorija

Turska kafa, koja ima veoma važno mesto u turskoj kulturi, kuva se na način koji potiče još iz Osmanskog carstva. Ona je prvobitno pripremana kuvanjem, a tek kasnije je počela da se obrađuje prženjem i mlevenjem zrna kafe. Istraživanja pokazuju da se turska kafa sa svojim jedinstvenim mirisom i ukusom proširila po celom svetu iz južne Abisinije (današnje Etiopije). Veliki vezir Ozdemiroglu Osman-paša je iz Jemena 1517. godine je doneo ovu kafu u Istanbul. Veruje se da se zahvaljujući njemu sultanat upoznao sa kafom... Interesovanje za kafu se povećavalo iz dana u dan, i dolaskom Mlečana u Istanbul, kafa je stigla u Veneciju 1615. godine. Tako je uspela da postane jedno od najpopularnijih pića u Evropi. Prva kafana u Veneciji otvorena je 1645. godine, u Parizu 1643. godine, a u Londonu je 1651. godine.

Odakle dolazi zrno turske kafe?

Zrno turske kafe dolazi iz Brazila. Uvezena zrna kafe se pakuju nakon mlevenja u Turskoj. Krajem 1600-ih, Brazil, Kuba, Jamajka i Kolumbija, čija je klima pogodna za uzgoj kafe, su započele proizvodnju. Tako su Turci u Brazilu našli odgovarajuću kafu za svoj ukus još 1700-ih godina.

Proces

Proces mlevenja turske kafe se takođe odvija veoma pedantno. Treba istaći da je turska kafa, koja potiče iz Južne Amerike i Brazila, mešana sa visokokvalitetnim zrnima arapske kafe i po mogućnosti polako pržena na vatri, veoma fino mlevena. Dovoljno je dodati dve kašicice kafe za jednu šoljicu, i po običaju, služi se uz čašu vode i lokum. Pre konzumiranja, treba malo sačekati da se talog slegne na dno.


Analiza ukusa turske kafe

U lagano prženoj turskoj kafi ima 50 različitih ukusa i mirisa, u umereno prženoj kafi 59, a u intenzivno prženoj kafi 65. Dok su slatke, kisele i voćne karakteristike prisutne u lagano prženoj kafi, drvenaste, začinjene, nalik na duvan i voćne karakteristike pojavljuju se u srednje prženoj kafi. Kada je u pitanju veoma pržena kafa, možemo reći da je gorkog, drvenastog, zemljanog ukusa i mirisa.

Zanimljivosti

Običaj koji se preneo i na naše prostore je, naravno, gledanje u šoljicu i gatanje. Tako nešto je moguće samo sa turskom kafom, jer je ona jedina kafa koja se ne filtrira i čiji se talog taloži na dnu šoljice. Takođe, turska kafa pripremljena najstarijim načinom kuvanja, duže ostaje topla zahvaljujući svojoj peni.

Koristi turske kafe

Turska kafa ima više koristi nego što možete zamisliti. Turska kafa uravnotežuje nivo holesterola u krvi. Upola povećava efekat korišćenih lekova protiv bolova. Pomaže u prevenciji mnogih srčanih bolesti; Takođe je veoma efikasna za probavni sistem. Kada dođe u kontakt sa kožom (putem masaže i sl.), omekšava i pomaže kod kožnih problema. Bogata je antioksidansima, te pruža velike prednosti u prevenciji ozbiljnih bolesti. Takođe je utvrđeno da povećava pažnju. Dobra je za glavobolje i bolove u kostima. Naravno, prevelika konzumacija turske kafe može imati negativan uticaj na vaše zdravlje, te je maksimalna preporučena doza 3 šoljice dnevno.